Ah posao. Ah radno mesto i divote istog. Ah ponedeljci, prekovremeno, neispavanost i prekratki vikendi. Ah ljudi sa kojima smo primorani da radimo jer volimo da ne umremo od gladi. Naravno, većina njih su užasni ljudski otpad, pa je vas par normalnih primorano da se grupišete da bi ste ostali zdravog mentalnog sklopa. U prethodnom članku sam opisao neke od ljudi koje zatičete na poslu. Sada sa time nastavljam, pošto me mrzi da budem originalan i kvalitet mi je nebitan. Dakle uživajte.
Krivinaška ljiga – Ovaj batica je majstor u tome da ne radi svoj posao, i da, kako se to kaže, “vata krivine”. Naučiće ili smisliti sve cake za rađenje što manje posla dok izgleda kao da vredno radi u roku od mesec dana, dok nekim dugogodišnjim radnicima takve stvari nisu pale na pamet ni posle cele decenije provedene u toj firmi. Za posao će se, naravno, interesovati što manje može, i uglavnom neće znati ništa što nije opšte poznato te će za svakojake gluposti stalno pitati druge kolege. Onda ih, naravno, neće saslušati, i terati neku svoju, debilnu, priču koja je loš faksimil onoga što se u firmi radi. I ovako, u svakodnevnom razgovoru, odavaće utisak neke sluzavosti, i ljudi ga neće preterano voleti iako će se uvek truditi da bude prijatan i nasmejan. Retki, mahom oni sa jakom radnom etikom će ga prezirati, i diskretno omalovažavati, što on ili neće razumeti jer je priglup, ili će razumeti ali će se praviti da ne kapira i truditi se da im se dodvori još više. Retko kada će mu neko direktno ukazati na njegovu ljigavost. Sa šefom će, nekim čudom biti dobar i sve žalbe na njegov račun biće upućivane u prazno. Kada god nastupi neki veći problem u firmi, koji je on, sigurno, delom prouzrokovao, kola se nikako i nikada neće slomiti na njemu. Doduše ovakva gamad često dobija batine kada se smena završi.
Sneško Belić – Njemu je uvek vruće, leti umire, i bukvalno visi na klimi i hladi se sa dva ventilatora i četiri lepeze. Onda zahladni i on živne. Onda krene grejna sezona i on krene da otvara svaki prozor u firmi i da pušta unutra leden vazduh na opšte negodovanje svih prisutnih na koje on uopšte ne mari. Na svaku molbu da zatvori prozor vadi se bolidnim izgovorima kako je prevruće i kako “nema vazduha”. Ljudi su zbog njega primorani da sede u zimskim jaknama, i mrze ga iz dna duše.
Prljavi grebator – “Ijao kolega pa šta ti to tu imaš, pa daaj malo ne budi sebičan”. Svi znate jednog ovakvog šupka. Njegovo vešto utrenirano oko je sposobno da primeti i najmanji pokret koji odaje da neko od drugih ljudi u kancelariji jede, pije ili žvaće nešto, i onda, naravno, slučajno se dokotrlja do tebe nešto da te pita, i oči mu se zacakle kad kao tek tada vidi da imaš nešto, pa te kučeći gleda dok mu ne daš jer nisi govno od čoveka. Redovno izlazi napolje sa pušačima al nekako niko da ga vidi da puši svoje cigarete, ili da ima svoj upaljač. Zna tačno ko kod sebe drži kafu i šećer i liberalno “pozajmljuje” iste sastojke a nikako ne dopuni ijednu posudu. Kada mu neko skrene pažnju na ponašanje, tobože je uvređen i pritaji se na nedelju-dve pa onda jovo nanovo. Rodjendani mu nekako uvek padaju na vikend pa onda u ponedeljak “zaboravi” da donese slatkiše i sokove. A kad nekada padnu na radni dan, tada uzme dva dana slobodno i opet “zaboravi” da donese sledeći radni.
Robot – Ne vidi se, ne čuje se, gleda pravo pred sebe i radi. Razgovor koji se ne tiče posla izbegava kao ciganka kontracepciju. Posao obavlja izuzetno efikasno, i dobija napade nervoze kada posao koji je dužnost drugih kolega a odražava se i na njegov deo posla pati jer oni rade kao normalni ljudi a ne kao mašine i ne mogu da priđu njegovom standardu. Pozive na druženje posle posla ili za vikend izbegava mlakim izgovorima koje svi odmah prozru. Naravno, na grupnim sastancima šef ili direktor krenu da ga hvale kao uzornog radnika i svima kažu da se ugledaju na njega, što ostale kolege navodi da ga samo zamrze. Kada da otkaz ili umre, niko ne primeti dok se ne nagomila posao koji je trebalo da radi.
Snežna kraljica – Došlo je leto i ona je odlučila da se na poslu pojavljuje obučena što oskudnije. Kratke, letnje haljine sa dubokim izrezima, otkrivenim ramenima i otkrivenim leđima, sandale skroz otkrivene. Sedi tako i trese se od hladnoće zato što su muške kolege, koje su primorane da sede na poslu u dugačkim pantalonama i debelim majicama sa kragnom prokuvale i uključile klimu. Skače i gasi klimu. Kada neko upali opet, skače i kreće da histeriše kako joj je hladno. Kada joj se kaže da je mogla da se toplije obuče, njena argumentacija je obično jedno, jezgrovito, “ne seri”. Baš je briga što se ostali kuvaju, njoj je taman. Kada neko u šali (a i u zbilji) donese ćebe da je ogrne, prijavi ga za mobing. Naravno krši propise zgrade u kojoj se nalazi i “smart casual” mod oblacenja koji bi trebalo ispoštovati, ali kada se to prijavi nekome u višoj poziciji, ništa se ne desi zato što ti na višoj pozicijii uživaju da zijaju u nju tako razgolićenu jer je najčešće izuzetno privlačna.
Paničar – Onog trenutka kada apsolutno svaki aspekt rada koji se u njegovoj kancelariji obavlja nije u savršenom redu, i čim nešto odskače, kreće da se znoji, da grize nokte, da nervozno gleda na sve strane i da lipači nezdrave količine kafe, koja samo pogoršava nervno rastrojstvo uma jer mu mozak baca u overdrajv. Ako je pušač, svaki čas izlazi napolje da zapali i to po dve cigarete jer samo jedna ne može da ga smiri. Radi u jezivom grču potpunog užasa, mišića toliko stegnutih da se ocrtavaju ispod kože. Brine da ne dobije otkaz, da im ne smanje platu, da neko drugi ne dobije otkaz, da ih ne izgrde (pošto će onda da neko dobije otkaz i da im smanje platu), da ga neko od šefova ne pogleda popreko (jer će da dobije otkaz i da mu smanje platu) i dobija potpuni slom živaca onog trenutka kada mu neko predloži da se smiri pošto stvarno nije strašno to što je izveštaj odštampan u pogrešnom redosledu, papiri se daju rasheftati i presložiti. Napada sve oko sebe, grdi ih i svi ga nerviraju jer nisu tako bolesno posvećeni poslu kao on. Šefove sluša bespogovorno i da ima rep mahao bi njime kada mu kažu da odlično radi svoj posao. Niko ga ne voli, i svi ga trpe jer je uglavnom kompetentan i efikasan.
Koketa – Relativno mlada ženska osoba, izuzetno privlačne spoljašnjosti, lepog lica i kvalitetnog ukusa u oblačenju i šminkanju. Svi vole da je vide, svi vole kada im se javi i kada im pokloni delić svoje pažnje. Uživa veliku omiljenost kod muških kolega dok je ženski kolektiv prezire iz dna duše, nikada je ne zovu da siđe na kafu i cigaru i kada one siđu ogovaraju je do besmisla. Uspešno flertuje sa celokupnim muškim kolektivom, od matorog lika pred penzijom do klinca svežeg sa ljuljaške, i postiže da se svi osećaju privlačno i željeno bez da iko ikada pomisli da pokuša nešto konkretno sa njom. Neki odvažniji je možda i pozovu na randes koji ona vešto izbegne bez da ih naljuti jer oni nisu njen nivo. O ne, ona izlazi isključivo sa uspešnim, bogatim, lepim muškarcima koji imaju skupa kola, a svoj ego hrani pažnjom i obožavanjem jadnika iz firme. Kada je sama, mrzi sebe, potajno seče butine žiletom, čupa kosu i plače dok gleda u ogledalo.
Manekenka – Ona na posao ne dolazi da bi radila. Ona na posao dolazi da izgleda. Visoka je, zgodna, mlada i lepa. Oblači se skupo (odeću joj kupuje dečko koji je obično vlasnik nekog splava, kluba ili lanca prodavnica), obuva još skuplje. Njen dolazak se može čuti još iz hodnika jer njene potpetice izuzetno glasno lupaju. Ulazi u kancelariju u oblaku parfema, žustro, odsečnim korakom, glave uzdignute i obavezno zastanu kod faks mašine ili kopir aparata, i okrenu se polako tako da svi mogu dobro da je osmotre. Onda, uz dubok, senzualan uzdah seda na svoje mesto. Retko ćete je videti da radi svoj posao pošto ima armiju pičkopaćenika koji to rade za nju. Muvaju je mnogi a nikome to ne pođe za rukom, jer ona se nameračila na krupniju ribu, to jest direktora, kome često podnosi izveštaje pa nekako ostane duže nego što bi trebalo u kancelariji. Al nekako ne uspe da joj se omakne unapređenje pa rezignirano napušta firmu i traži novu žrtvu, ovaj posao.
Latino ljubavnik – Lep je, mlad, zgodan i šmekerski se oblači. Ima dugačku kosicu, taman do ramena i blistavo bele zube. Uvek miriše na afteršejv i cipele su mu besprekorne i četvrtaste. Uvek je vrhunski džentlmen prema svim koleginicama, uvek spreman da udeli kompliment, da pomogne, da posavetuje, čitao je sve od romantične poezije što postoji i uvek je spreman da citira to, onda kada će imati najviše efekta. Za njim uzdiše svako žensko u firmi, udate i neudate i sve maštaju o tome kako se on pojavljuje na belom konju i odvodi ih u neku lepu zemlju gde ih spasava od dosade svakodnevice i uvodi ih u potpuno nov svet čula i zadovoljstava. On, naravno, ne mari mnogo za to, i kreše se sa sekretaricom koja može da mu sredi razne stvari, kao i sa finansijskom direktorkom koja može da mu sredi platu. Obe su udate sa decom. I kada saznaju da ih kreše obe, pobiju se uz ciku i vrisku ispred zgrade na očigled svih. On prođe nekažnjeno.
Praseće brigade – Debeo je, mator, glup i pred penziju. Potiče iz onog komunjarskog vremena kada si dobru platu primao za 0 rada i navikao je tako i ne ume drugačije. Ovo mu je treća firma jer mora nekako da ispuni staž. Oblači se kao snepšot sedamdesetih godina, u odeću koja mu je odavno premala, i miriše na pečenje. Prsti su mu uvek masni i stalno nešto mljacka i oblizuje. Devedesetih je imao svoju “firmu koja se bavila uvozom i izvozom” i u tom periodu se i ugojio, navikavši da ždere obilne ručkove sa “strankama” kada ih bari da potpišu ugovor. Ne voli mlađe muške kolege jer su klinci, starije muške kolege jer su barabe, mlade koleginice jer su kurve i starije koleginice jer su zajedljive babe. Niko ne voli njega. Dobacuje, mahom nepristojne, komentare jer prisluškuje sve razgovore u kancelariji ticali se njega ili ne. Kada konačno ispuni kvotu za penziju i ode iz firme odahnu svi, a naročito mlada i lepa sekretarica koja je morala da trpi njegova ljigava nabacivanja dve godine.
Pušač – Smrdi na duvan. Kosa mu smrdi, odeća mu smrdi, leti mu dlake na rukama smrde. Svaki mogući minut pauze koristi da izađe ispred firme i da puši. Ako ne zapali petnaest minuta počinje da biva blago nervozan i da se breca. Cigaretu u usta stavlja pre nego što ustane od stola a upaljač istoj prinosi kada uđe u lift i tako hoda do ulaza u zgradu, gde pali cigaretu još dok se vrata otvaraju. Nervira ga to što nema dužu pauzu od nepušača. Ne podnosi kolege nepušače i trudi se da ih neprimetno šikanira i sapliće. Kada čeka prevoz, povlači dim i izduvava ga u autobusu jer mu se jebe što je gnusno smrdljivo govno i što smeta ljudima. Otpad ljudski.
Onaj tip iz druge kancelarije – Negde posle dva sata od početka smene, vrata od kancelarije se iznenada otvore i proviri on, širok osmeh, blistav pogled i “De ste bre [unesi naziv odeljenja u kancelariji]”. Ovo biva propraćeno tihim stenjanjem nezadovoljstva svih prisutnih. Onda uđe unutra i krene redom od osobe do osobe “pa šta radiš, pa kako je danas, pa ajmo na kafu, pa nije moguće da si tako zauzet. Pa dobro ajde nema veze”. Provede pola sata do četrdeset pet minuta pokušavajući da zbari nekoga da mu pravi društvo, i kada ne uspe, pokunjeno izađe iz kancelarije i vrata ostavi odškrinuta da bude promaja. U njegovoj kancelariji ga niko ne podnosi i niko ne razgovara sa njim pa mora da traži društvo drugde. Nesnosan je, preentuzijastičan, dosadan i potpuno nezanimljiv. A kako većina ljudi na posao dolazi da bi radila a ne da se sprijatelji sa nekim, onda stvarno ne žele da ulože energiju u to da se probiju kroz taj niz karakternih mana da bi došli do dijamanta u sredini (kojeg često nema)
Mama – Tačno zna ko kako pije svoju kafu, tačno zna kome šta smeta. Upoznata je sa svačijim privatnim problemima i uvek spremna da udeli savet.Tašna joj je mobilna apoteka prepuna neverovatne količine lekova, analgetika i antidepresiva. Prijatna je i nasmejana, uvek voljna da popije kaficu sa svakim. Nikome se nikada ne žali o sebi i lična pitanja vešto izbegava ili daje polovične odgovore. Biće tu da uteši uplakanu mladu koleginicu koju je prevario dečko, da se raduje sa čovekom kojem se udala ćerka, da strepi dok operišu direktorovu suprugu, da deli bračne savete i prebrodi trudnoću sa koleginicom. Niko nema ništa loše da kaže o njoj. Sa posla se vraća kući u prazan, mračan stan sa dve mačke i matorim, olinjalim pekinezerom koji nema kontrolu nad bešikom. Deca su joj sva otputovala u ameriku, a muž je ostavio pre dosta godina. Nije govno, samo jako tužna pojava.
Smrad – Baja smrdi. Kandi. Bazdi. Vonja. Sa njega se uvek širi jak, kiselkast miris koji štipa za oči i topi tanku plastiku. Nije prljav. Odeća mu je besprekorno čista i ispeglana. Koristi i dezodorans i parfem. I dalje smrdi. Uvek sedi do prozora, i uvek ga drži otvorenim, čak i kada je ciča zima. Svestan je svog smrada i svoje nesposobnosti da isti ukloni. Ima beskrajno tužne oči. Usporen je nekako, i pravi dugačke pauze dok govori. Svima se obraća nekako uplašeno i izvinjavajuće, svestan da im čini neugodnost. Jedan dan samo prestane da dolazi na posao. Njegov miris ostaje dosta duže od njega, progoneći koga god da sedne na njegovo mesto jer se upio u tkaninu, drvo i tepih.
Kancelarijski alfa – On je ultimate MUŽJAK (pročitati sa jakim bosanskim naglaskom). Ispred njega iz lifta izlazi jak miris kolonjske vode. Ima kraktu kosu i obrijan je milimetar ispod kože. Oblači se skupo, svilene košulje i skrojeno odelo, obično metalik sive boje. Nosi crne, špicaste, zumbane cipele sa potpeticama koje odjekuju i na otvorenom. Svuda uvek ide brzim hodom, potpuno ignorišući ljude ispred sebe koji moraju da mu se sklanjaju sa puta. Unosi se u tuđ lični prostor, i uvek zahteva nešto, nikad ne moli. Ponaša se kao da su svi tu njemu da ugađaju i služe. Što je najgore, pošto su ljudi ovce pa i na lažni autoritet odgovaraju sa servilnosti, tako i bude. Osim ono par ljudi koje realno zabole dupe za autoritet pa ga ignorišu.
Pitači – Ovi stalno imaju nešto da pitaju. Uvek. E a zašto ovo? E a kako ovo? E a zbog čega ono? Omiljena uzrečica im je A? Ne znaju ništa. Ne umeju da saznaju išta. Redovno pitaju za stvari koje bi odavno trebalo da znaju. Ponašaju se uvređeno i mrzovoljno kada im se skene pažnja na to da bi već trebalo da budu upoznati sa materijom iz pitanja koje postavljaju pošto im je ovo dvesta pedeset i četvrti put da su ga postavili, i to identičnim sklopom rečenice. Zbog njih posao pati, jer ne znaju da ga rade i onda svi drugi moraju umesto njega. Svi ga mrze ali je uglavnom tu preko veze pa mu ne mogu ništa.
Nerazumni hejt debelog čoveka 