Citati 2 – Bezmerne dubine ljudske gluposti

Ah, citati, gomila feelgood mudroproseravanja koje je neko nekad izgovorio. I onda su ih se dočepali bezvredni mufljuzi, koji ih ni na koji način nisu vedni, i pretvorili u nešto vredno prezira. Naravno ljudi koji ih dele, ne dele ih zato što se sa njima slažu ili smatraju da su, same po sebi, te izjave mudre i kvalitetne. Oni to rade da bi se osećali pametnije i bolje od drugih ljudi jer “vidi šta sam napisao oh tako sam pametan, dajte mi ogledalo da masturbiram na sebe kako masturbiram na sebe”.
Moram da se zahvalim svima, meni dragim ljudima, koji su svojim doprinosom učinili ovaj članak mogućim. Mahom tako što su vikali “ZABORAVIO SI OVAJ CITAT GOVNARU TVOJI HEJTOVI SU SRANJE”. Hvala, znam. I vi ste sranje. Cmok smajli.

 

Znas moje ime ali priču ne – Posle ove rečenice sredi kolutanje očima, toliko jako da se optički nervi pokidaju i oči, pod uticajem centrifugalne sile, izlete iz duplji i eksplodiraju po osobi koja je to izgovorila. Istovremeno, mozak osobe koja je to čula iznenada implodira u jednu tačku i u glavi te osobe nastane novi svemir, smanjenom verzijom velikog praska. Ovo, uvek, ali uvek, govore bezlični nesrećnici bez karaktera, identiteta, motivacije i interesovanja. Dosadni su, neinteresantni, niko ne voli da se druži sa njima, i nekako uvek ih bude puna firma u kojoj radiš. Nemaju priču. Život im je bio bezličan i bez ikakvih bitnih događaja. Nisu uradili ništa vredno pomena, nisu se bavili nečim zanimljivim. Jednostavno su propuzali kroz život kao suv puž golać koji ne ostavlja trag. Realno sve što ti je potrebno da bi znao ko su je njihovo ime. I njima to jako smeta. Ko ih jebe.

Što te ne ubije, čini te jačim – Tehnički gledano to nije istina. Naročito ne za ljude koji koriste ovaj citat, jer oni nikada nisu bili u opasnosti. Nikada nisu ništa rizikovali, ili se potrudili da se unaprede na bilo kakav način. Nikad nisu bili ozbiljno bolesni, ili se povredili, ili se potukli sa nekim, ili bilo šta drugo. Na sam pomen toga da, na primer, počnu da vežbaju, dobiju ospice i posprdno odmahuju rukom. Često tripuju da su nekakvi vajni intelektualci i da je fizički rad njima ispod časti. Intelektualci sigurno nisu, čim koriste citate. A što se intelektualnog rada tiče, pa samo je potrebno reći da bi u njihovoj funkciji mogao da ih zameni trenirani babun sa disleksijom, i to je nuff said. Čak iako se desi da im se dogodi nešto životno ugrožavajuće, neće od toga postati jači nego još slabiji. Gamad.

Kakav ti je plen, takva si i zver – Nisi ti zver, ti su uplašeni mali miš koji beži ostavljajući jasno vidan trag izmeta, jer si tolika kukavica da ti je defekacija nevoljna radnja. Baronišeš u društvu neprestano o zajebanim stvarima koje si radio a kojima, nekim čudom, nekako niko koga znaš nije prisustvovao, i ne može da posvedoči. Niko ti, naravno, ne veruje, jer od same pomisli na konfliktnu situaciju, ublediš, počneš da se znojiš, tresu ti se šake i zenice se suze na veličinu tačkica. Puštaju te da kenjaš, lažeš i mažeš jer si realno, bezopasan i nebitan. Plen nemaš, nisi predator, jer se plašiš kako žena tako i bilo kakve situacije koja iziskuje rizik. Radiš neki slabo plaćen posao na kojem ne možeš da ozbiljno zajebeš i kada god ti ponude bolje plaćenu poziciju koja sa sobom nosi modikum odgovornosti, u panici odbiješ. Ti si plen.

Ne živiš da jedeš, jedeš da bi preživeo – Ovo govore isključivo nadobudni nutricionisti u pokušaju koji su čitali uputstva sa Herbalajf sajta i svečano su na fejsu stavili life event HRANA ME NEĆE KONTROLISATI. I onda pored njih prođe neko sa gurmanskom sa dobrim prilozima i oni puste vodopad bala jer nisu jeli kvalitetno mesecima. Doduše ovo često govore i ljubomorni ljudi koji nemaju dovoljno novca da se hrane onako kako bi želeli pa onda mrze ove koji imaju dovoljno i uživaju u hrani, i možda šeruju fotke svoje klope na netu da podele sa drugima. Treća sorta su psihopate koje ne uživaju u konzumaciji nutrijenata, te ljude treba slati u ludnicu. U svakom slučaju iza ovakve izjave se kriju teški kompleksi. Hrana je jedna divna, fantastična stvar u kojoj treba uživati a ne samo jesti kao robot da bi napunio telo nutrijentima da bi funkcionisao duže. Crkni bre.

Pravi muškarac voli obline, samo se psi igraju sa kostima – Pravi muškarci vole privlačne žene, a ti to nisi. Debela si, i to ne bucka, ne jača, ne popunjena ili čak debeljuca. Ti si fuj debela. Morbidno gojazna. Republički seizmološki zavod dobije lažna očitavanja kada poskočiš iz nekog razloga. Boja cipela ti nije bitna jer ih ionako ne vidiš. Nisi debela jer si bolesna ili imaš neki hormonski poremećaj, nego zato što si stoka koja ždere. Tvoj dnevni unos hrane bi nahranio manju porodicu i njihovo kuče. Pored toga što si skakavac u ljudskom obliku, takođe si i bahato, arogantno đubre koje smatra da joj svet duguje vrhunskog, seksi muškarca jer ti si PRAVA ŽENA. Napadaš žene, mršavije od sebe, i nazivaš ih kosturima, njihovo samo postojanje te vređa jer ti ukazuje na to da si efektivni nilski konj. Bilo koga ko pokuša da ti pomogne da postaneš zdrava jedinka, koja izgleda kao ljudsko biće a ne vreća sala, optužuješ za diskriminaciju prema “drugačije zdravima”. Na zidu držiš lajf sajz poster Dejvida Haselhofa, golog, sa štenetom na genitalijama i redovno uzdišeš gledajući u njega. To ti je naravno i vrhunac ljudskog kontakta koji ćeš ikada imati, i to ne zato što će kad umreš morati da te dizalicom vade kroz razbijen zid tvoje spavaće sobe nego zato što si đubre od čoveka.

Drži se mala, svet je lud – Ti si jadnik koji nikada nije izašao iz puberteta iako ti je 30. I dalje čitaš Bukovskog i ložiš se da su njegovi sirovi romani o gubitnicima i drkanju kurca vrhunska književnost. Pokušavaš da afektuješ tu neku Henri Kinaski mrzovolju i bol u kurcu ali ne možeš, pošto si, kao i on, potpuni gubitnik i to autosaboter. Imaš verovatno nekog talenta i određene sposobnosti ali si toliko loš u primeni istih i podsvesno željan da ne uspeš, i da onda za to okriviš ceo svet, da ti ništa ne ide od ruke. Kurčiš se previše i dobijaš batine barem jednom mesečno. Ne naučiš nikakvu lekciju od toga. Ženska verzija ovog nesrećnika religiozno čita splačine Nore Roberts, sanja o tome da je beli vitez, savršeni, muževni muškarac pun nežnosti, ljubavi i dobrote, ali sposoban da za nju povredi i ubije jer je i dalje mačo, obori s nogu i odvede u carstvo čula i snošaja koje rezultuje brakom iz snova. Naravno, živi sama, sa dvadeset četiri mačke, stan joj miriše na crkotinu i mačju dlaku, i ima neverovatno veliku kolekciju Emanuela vikend ljubavnih romana.

Samo Bog može da mi sudi – Iz nekog razloga ovaj citat isključivo koriste splavaruše/instagramuše obučene u tigraste helanke, leopard bluze sa predugačkim noktima pokrivenim cirkonima, veštačkim trepavicama koje izgledaju kao četke, spaljenom izravnjanom kosom i letnjim čizmama, koje se puće na svakoj slici, i pokazuju svoj jedini kvalitet, koji su silikonske sise. Obavezno puše slim cigarete jer misle da tako izgledaju sofisticirano. Smeh. Naravno daju svima koji na splavu stave veštačke ključeve od BMW-a na sto ili ih zaprate na Instagramu i dovoljno puta pohvale, pa onda blago spuste da se osete nesigurno. Ovaj citat takođe koriste seljački džiberi koji se bave sitnim kriminalom, idu u teretanu samo da bi gruvali gornji deo tela jer “neću nositi šorc u klubu brt”, oblače crne patike, bele čarape i crne trenerke koje su prekratke tako da se vide čarape, a gore, nose dukserice koje se zakopčavaju rajsferšlusom a džepovi su na bradavicama, te kada stave ruke u džepove i hodaju, kako džiberi hodaju, izgledaju kao usran, očerupan patak. Doduše muška gamad ove vrste ovu “izreku” tetovira na podlakticama, često gramatički neispravno, dok žene postuju fotke gde su napućene i uz neki komentar tipa “FYXO ZA TEBE SAM OSTROG” lože se da su pune vrlina i moralne superiornosti.

Živi, voli, smej se – Ovo, ispisano kurzivom, tj naslikano stoji iznad kreveta nesrećnica kojima je fotka toga cover page na fejsu. Naravno oko teksta je doslikana gomila zvezdica, srca i trouglića. Taj tekst je video ogroman deo muške populacije mesta u kojem stanuje, uglavnom dok se oblače i odlaze iz njene sobe. Nikada nije imala iole ozbiljnu vezu, najpribližnije tome je bilo kada se kresnula 5-6 puta za redom sa istim likom pa je dva puta ostao da prespava jer je bio umoran, i onda su malo razgovarali. Redovno putuje negde, uglavnom do jadranskog primorja jer nema baš mnogo kinte i tamo redovno juri razne strance da bi se i sa njima spanđala na jednu noć ili na trajanje putovanja. Pošto ne može da oslika zid svoje iznajmljene sobe, postarala se da iznad leve dojke istetovira ovaj citat, koji ispisuje pero, koje se pri vrhu kruni i pretvara u lastavice koje drže u kljunu klas pšenice. Tj to je želela da istetovira, ali kako se istetovirala kod propalog umetnika, narkomana u Herceg Novom koji je izbačen sa prve godine studija slikanja, tetovaža više izgleda kao loše ispisan tekst na kojem stoji rahitična vekna hleba koja se kruni u čudne oblike. Nema trunku samopoštovanja, mrzi sebe, i kažnjava se tako što ne dopušta nikome da je poštuje kao osobu i možda u njoj vidi išta osim pokretne vagine za jedno veče.

Normalni ljudi me plaše – Ne plaše te se nego te izbegavaju jer si retardirani frik, ali mentalno. Neki ljudi kada se osećaju obično i to smatraju strašnim se unakaze, nabiju trista pirsinga u facu, istetoviraju svaki pedalj tela i raseku jezik. Neki rade na sebi, postanu dobri slikari, muzičari, vajari, pišu, plešu, šiju, stvaraju. Ne i ti, ti si mentalna nakaza. I to je to. Pored toga što imaš potpuno moronski mentalni sklop, takođe se ponosiš time što voliš bizarne, bolesne gluposti, pale te stvari kojih se normalni ljudi gade, i uživaš u onome što drugima smeta. Tj ponosiš se nečim ŠTO NISI SAM POSTIGAO JER SI SE TAKAV RODIO. Nekom magijom si postigao da budeš funkcionalan član zajednice, barem ekonomski, pa ono, dokle god svoje boleštine i opsesiju bendom Tool zadržiš za sebe, nikog nije briga.

Jezik kosti nema ali kosti lomi – Crni Njegoš, jedini pametni crnogorac. Sada se okreće u grobu toliko brzo da postaje lajt šou. Budaletina koja koristi ovaj citat je govno od čoveka. I to govno bez trunke empatije, saosećanja i razumevanja prema bilo kome drugom osim sebe. Mrzi ceo svet i smatra da je njena dužnost da tom svetu pokaže koliko je gnusan i kako niko ne valja. To radi bez trunke stila, kvaliteta ili promišljenosti. Vređa sve i svakoga na najpoganiji i najbezobrazniji način koji može da osmisli. Smatra da je oh tako kul jer uspeva da emotivno kompromituje ljude koji joj ništa nisu skrivili pored toga što postoje. Kada dođe kući, bezdlaka mačka koja je mrzi je izgrebe po rukama do krvi i posere joj se u večeru.

Carpe diem – Pogledao si film Društvo mrtvih pesnika i doživeo orgazam shvatanja da si posebna pahulja čiji potencijal guše. Nisi. Nema tu šta da se uguši. Jedini tvoj talenat je talenat netalentovanosti. Niko nije tako netalentovan kao ti. Niti manje poseban. Obična si osoba, najobičnija na svetu. Kada je IBM-ovom superkompjuteru zadat zadatak da napravi profil i potencijalni foto robot najprosečnije, najobičnije osobe na svetu, dobili su tebe, u svakoj tački i foto robot je bio precizan koliko i fotografija. Carpe Diem ti stoji ukrašeno kao cover slika na fejsu. Nikada nisi uhvatio dan ni na kakav način, niti si ikada dostigao ništa izuzetno. Budiš se posle podneva, pojedeš doručak, gluvariš do ručka koji je kroz dva sata, izađeš napolje, vratiš se na večeru, zaspiš gledajući humorističku seriju pokušavajući da shvatiš zašto je ljudima smešna. Ne shvatiš.

Žena, majka, kraljica –  Jelena Rozga je zločinac. I to na nivou ratnog zločinca, pošto je nemerljivom broju priglupih i neobrazovanih kokoški na balkanu u glavu usadila idiotsku ideju da im se sa istiskivanjem mladunčeta kroz vaginalni kanal nekako na glavu spusti kruna i da je to nešto najznačajnije što ženska osoba može da postigne sa svojim životom, i da zbog toga treba da trpi sve nedaće koje mogu da je zadese jer je to plemenito i treba se žrtvovati. Udala si se mlada, verovatno nezavršenog faksa. Udala si se za nekog retardiranog balvana koji ti se tako mladoj, glupoj i neiskusnoj činio kao vrhunski muškarac. Naravno da to nije, u pitanju je prostačka seljačina koja loče po kafanama sa gubitnicima sličnim sebi, gubi ogromne pare u kladionici i bije tebe i decu koju si mu rodila kada se vrati kući mrtav pijan oko tri ujutru i probudi ceo komšiluk urlanjem. I ti sada, da bi nekako olakšala svoju užasavajuće tužnu egzistenciju si nekako uspela da nakaradno utripuješ da ti u stvari želiš da tako bude jer si žena, majka i kraljijca, tvoj život je patnja jer je to plemenito. Žrtvuješ se za druge, a tebe ko šiša jer tako je Isus to uradio. Ej, kraljice, kralj ti je zaspao u kadi pošto se ispovraćao po sebi i usrao u gaće. Napuni je vodom, udavi govno i beži sa decom kod roditelja, nađi samopoštovanje i karakter, nađi posao, i vaspitaj ih kako treba, mada je već verovatno da je nepovratna šteta nad njihovim krhkim umovima načinjena.

Deca su naše najveće blago – Nisu. Deca su vrišteća, trčeća, rukomašuća industrija govana, mokraće, slina i bala. Minijaturni uništitelji sa carte blanche da rade šta god žele samo zato što su sveže napustili matericu i sve im je dopušteno jer “pa dete je to hehe znaš kako su deca nestašna, moraju da nauče”. I onda seku stolice nožem, peku ruke na ringli, kupaju kuče u sudoperi pa ono cvileći protrči i usere ceo stan sapunjavom vodom, razbijaju babin porculan, lome i oštećuju slike, obore nov plazma teve koji treba da se dve godine otplaćuje, gađaju plafon četkicama umočenim u farbu, rasecaju sedišta auta, udaraju tepih onim delom čekića za vađenje eksera, jedu pomadu, razbijaju emajl na kadi klipom osušenog kukuruza. I onda stanu ispred tebe i smeju se oduševljeni samim sobom potpuno nesvesni šta su uradili. Mrš.

Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najvjeći. A znam, zaboraviti ne mogu – Jadni Meša Selimović. Praštanje je divna stvar. Oprostiti nekome je jedan fantastičan čin koji tvoj život čini nemerljivo lakšim jer te ništa ne grize svaki dan. Oprostiti samome sebi je još više oslobađajuće. Nije svako sposoban da prašta. Ti na primer nisi. Nikome nikada nisi ništa oprostila. Pamtiš sve, i najmanje nipodaštavanje ili sitnu uvredu. Nikada ne praštaš i uzvraćaš kada god možeš i kako god možeš. Ljudi naravno nemaju pojma zašto to radiš i nejasno im je zašto se ponašaš kao kompletno đubre. Ali ti si velika praštalica. Barem pokušavaš da sebi izgradiš takav imidž na internetu. Nikada nisi čitala ništa što je počivši Mehmed napisao, mada trebalo je jer je vrhunski pisac. Našla si ovaj citat na internetu i učinio ti se idealnim. Naravno ne razumeš njegovo značenje i smatraš da si uzvišeno biće koje lebdi iznad svih nas. Nisi. Ti si ispod površine jezera govana na kojem svi stojimo samo ti je perspektiva izvitoperena jer si zaronila naopačke.

Ja imam nas, a za svet ko pita – Ti si jadnica koja je zbog kombinacije odsustva društvene inteligencije, šarma i zanimljivosti godinama bila sama i sada se neki paćenik sažalio na tebe i odlučio da se smuva sa tobom. Super odgovarate jedno drugom jer ste isti. Po prvi put si se zaljubila, i sa tim je došla iluzija da je ta ljubav nešto uzvišeno, vanvremenski, nesvakidašnje neshvatljivo i nepojmljivo. Nije. Samo si se zaljubila. Nije to ništa posebno, dešava se svaki dan. Zatrpavaš svet romantičnim stihovima koji KONAČNO IMAJU SMISLA, romantičnim pesmama, romantičnim citatima, romantičnim slikama, fotkama životinja kako se maze, i desetinama i desetinama selfija vas dvoje. Provodiš svaki slobodan trenutak sa njim, i na kraju ćete se smučiti jedno drugom, gadno posvađati i raskinuti. Onda ćeš biti tužna i fejs i insta zatrpavati tužnim fotkama sebe zagledane u daljinu sa nekog brda ili tvrđave, pisaćeš tužne stihove o slomljenom srcu i seći vene na tužne romanse. Naravno samo dok se neko drugi ne sažali na tebe, kada odma šaltaš brzinu na ovo prethodno i postaješ najhiper najhepi najromantična najnesvakidašnja. Saberi se. Nađi malo samopoštovanja i ne prodaj se tako jeftino. I ne budi jadna. Molim te. Krvare nam oči od tebe.

Ako želis popraviti svet, popravi prvo sebe – Bacaš đubre pored kante, kontejnera ili kroz prozor. U WC šolju prosipaš stvari koje ne bi trebalo da prosipaš tamo te se redovno izliva kanalizacija u tvojoj zgradi. Pljuješ, smrdiš i ne brišeš WC šolju kada sereš. Stan ti bazdi na crkotinu. Radno mesto ti je izuzetno neuredno i ljudi se trude da sede što dalje od tebe. Kosu pereš tek kad krene da se lepi za jastučnicu pa povučeš jastuk sa sobom kad ustaješ iz kreveta. Ne umeš da popraviš bilo šta. Noću se spotičeš i padaš dok ideš do vecea jer su ti sva svetla u stanu pregorela a mrzi te da ih zameniš. Mislim da, ti si poster boy ovog citata. Takvi kao ti moraju da KRVAVO zapnu da bi bili normalni kao mi ostali, samo ono, pored deljenja ovog citata na internetu barem jednom mesečno, ti ne činiš apsolutno nikakav napor da išta uradiš povodom toga. Zašto? Jer si govnoooooo.

Svi krajevi su počeci, samo mi to još ne znamo – Dobio sam migrenu. Iako logički tačna, i realno, neka vrsta optimizma da nije sve tako crno i da ne znaš šta te čeka iza ćoška, ljudi koji koriste ovaj citat nikada ništa ne započinju. Voljni su da kroz život prođu prostom inercijom dopuštajući da se sve dešava njima i da se oni ne dese ničemu. Pošto su, kao i sve osobe sa dovoljnom inteligencijom da se ne svedu na vegetativni nervni sistem, svesni da su ljudski otpad, moraju nekako da sebi olakšaju, što rade deljenjem ove ili njoj sličnih neo-zen poštapalica i misle da su oh tako pametni jer su rekli nešto logički ispravno. Mogao je da napiše i 2+2=4. Istu bi vrednost imala izjava. Kao i osoba koja je daje.