Brzi Hejt: Knjigopenis

Ne postoji način da ovo napišem fino: Ljudi koji kupuju knjige na dan knjiga ili na sajmu knjiga i onda na fejsu objavljuju svoj “ulov” ili poređan na krevetu ili naguran u jednu od mnogih polica krcatih nečitanim knjigama su neverovatne, iskompleksirane pozerčine koje zaslužuju naš najdublji prezir.

To su ljudi koji, u nedostatku ličnih dostignuća, neverovatne količine novca troše da bi kupovali prerađene cepanice sa rečima, od kojih većinu nikada neće otvoriti jer, u stvari, oni ne čitaju. Knjige i kada čitaju, to rade retko i selektivno, trenutno najpopularnije naslove čisto da bi u laganoj diskusiji mogli da zvuče kompetentno, da ih neko ne bi provalio kao prljave pozerčine koje jesu.

Tu dolazimo i do termina koji izmislih upravo sada. Knjigopenis. Derivat izraza E-peen, tj elektropenis, koji se koristio tokom 2000tih godina da bi opisao nadobudne pozerčine koje su se kurčile svojim “znanjem” i “elitnošću” i “kako bi svima pokazali koliko je njihov elektronski penis veći od tuđeg”. Ova gamad radi to isto samo sa hvaljenjem količinom knjiga koje su kupili. Samo kupili, naravno. Da ne pričamo o tome što je dobar deo te “biblioteke” sazdan od dela “pisaca” poput Nore Roberts, Danijele Stil i Paola Koelja.

Dakle, ova gamad svoj “ulov” odnosno “kolekciju” postuje isključivo iz jednog razloga, da bi drugima pokazala koliko knjiga imaju i koliko je njihov knjiški penis veći od knjiškog penisa svih ostallih. To jest “Ja bogat ti govno”.
Naravno potezaće se laži poput “ja to radim da podelim svoju radost sa drugima” i optužbe poput “ti si samo zavidan jer mi kupujemo knjige i imamo da kupimo knjige a ti očigledno ne možeš”.
I naravno najklasičniji mogući, idiotski bullshit da je papir bolji od digitalnog jer eto držiš ga u ruci i papir nikada neće izaći iz mode itd itd.

Skoro pa da mi je žao ovih kreatura.