Brzi Hejt: To vređa moj analni cvinkter

Uvek mi je bilo zanimljivo, a kad kažem “uvek” mislim “nikad” jer sam sarkastično govedo, kako ljudi u nedostatku argumentacije potežu poziv na ton.

Poziv na ton je neformalna logička greška u kojoj korisnik pokuša da diskredituje argument druge strane pozivajući se na formu izgovoremog umesto na suštino, a kao što znamo to je često pribežište SJW gamadi jer su preemotivni i oskudevaju u alatu za racionalnu diskusiju, to jest mozgu.

Za laike, u pitanju su “kontraargumenti” tipa “pa jeste on u pravu ali nije baš morao da psuje, znaš”, “mnogo se grubo izražava, neprijatan je”, “vređa me to što je rekao”

Newsflash preosetljiva, patetična gamadi, vaša bedna mala osećanja su apsolutno nebitna. Sve što je bitno je validna argumentacija potkrepljena činjenicama. Ako vam se izrečeno ne dopada jer ‘vređa nekog’ ili je ‘izneseno na neuviđavan način” zadržite to za sebe jer nikog nije briga što ne umete da razdvojite lično od bitnog.

Ovim “argumentima” najčešće pribegavaju prljavi mediokriteti, pseudointeligentni i poluobrazovani skotovi, nezasluženo visokog ega koji umišljaju da kažu nešto pametno kad god otvore usta.

Ne kažu. Seru kao plavi kit.

Biti uvređen nije argument, u stvari to je suprotno od toga. Mrš’