Profesionalni šupak ili profesionalno jaje

Disklejmer: Ovaj tekst se naravno ne odnosi na sve pripadnike….koga mi zajebavamo. Budimo realni, ko hoće da se uvredi, uvrediće se, ko shvati humor i satiru, biće mu smešno. Stvarno nemam ni želju ni nameru da se ograđujem i da kmečim #nesvi kako se nekom preosetljivom bedniku ne bi osušio relevantan polni organ i krenuo da svrbi. Ako neko misli da ovde pričam o bukvalno svim pripadnicima jedne profesije, iskreno mi je žao njegovog malog, namučenog mozgića koji ne može da shvati neke osnovne istine realnosti. I da, upotrebio sam pleonazam, očekujem plavu kovertu na kućnu adresu.
Nego. Dakle. Profesije. Da li ljudi koji se bave ovim profesijama postanu šupčine jer se bave tim profesijama, ili gravitiraju ka ovim profesijama jer su šupčine?
KOKOŠKA ILI JAJE? (Čisto ako se pitate, jaje je starije od kokoške, pojavljuje se daleko pre nastanka prve vrste ptice, eto rešio sam tu vekovnu dilemu)

Barista – Nisi ti barista batice, ti si šanker najobičniji, šanker sa deluzijom veličine. Glorifikovana kafe kuvarica. Vi ko fakulteti, menjate naziv jer tripujete da tako zvuči kulje. Šta je sledeće? Uslužni Sipač Napitaka i Donosilac Grickalica i Kolača?. Znaš kako, ja da radim kod nekog kosovara koji je dole prodao dva tuđa imanja i ovde kupio par stanova i lokala, i to da radim za ispod minimalca, jer on zna da možete da se zgrebete sa bakšišem, i da mi je posao amalgam sipača piva i kafe kuvarice, ne bih se toliko puvao kao ti i tripovao da sam bog zna šta. Vau, umeš da uparenim mlekom crtkaš gluposti po kafi. Vezuj kosu u man bun, puštaj ironičnu bradu, kreni da svuda nosiš japanke. Tri bambija za tebe.

Taksista – Skoro da nema većeg šljama od ovih ljudi. Ajde što na svaku vožnju koja će da izađe ispod 1000 dinara gledaju kao na mučenje, i što se drkaju kada imaš prtljag i ukoliko nosiš torbu sa rajsferšlusom skiče “pazi na enterijer, kupio sam auto iznutra obložen pravom kožom jer ću u njemu da vozim stotine ljudi nedeljno pošto to ima smisla!” nego su još bezobrazni i tripuju da su bitni jer obezbeđuju sitan komoditet. I naravno, kada na ulice izađu druge firme koje njihov posao rade kompetentnije, jeftinije i kvalitetnije, plus ne primaju bivše robijaše, gnusna gamad blokira centar grada jer se usrala od konkurencije koja im uzima posao, umesto da podignu igru na nov nivo i kvalitetom usluge i pristupačnim cenama pokažu zašto ljudi i dalje treba da se voze kod njih. A onda cvile zbog dažbina, nameta i restrikcija, kao “nije nam lako, baš su nas pritegli”. Nisu vas dovoljno pritegli.

Recepcioner – Glorifikovani radnik obezbeđenja, pristojnije obučen sa većim vokabularom. Primoran da se svakodnevno nosi sa morem debiloznih pitanja, čiji se odgovori mogu zaključiti zdravim razumom ili pročitati na brošurama i sajtovima ustanova u kojima radi. Ubeđuje sebe da je isuviše dobar za taj posao, a realno tu je negde u maksimumu svojeg potencijala. Možda uznapreduje u glavnog recepcionera.  A to će mu samo dati sposobnost da kinji ove jadnike ispod sebe. Jer je govno od čoveka.

Šalteruša – Ovaj posao mogu da rade samo ljudi koji su rođeni za to. Oni koji su bili ona jeziva deca koja je postavljala morbidna pitanja dok, praznih pogleda, gledaju svoje roditelje, i stajala pored njihovog kreveta netremice ih, usnule, posmatrajući. Deca šalterskog kukuruza. Takvi ljudi, bez izuzetka, porastu u nadrkanu, sujetnu gamad koja mrzi to što radi za malu platu za šalterom gde je primorana da interaguje sa širokim dijapazonom ljudskog kala. Mrzi sebe, mrzi saradnike, mrzi ljude ispred sebe, mrzi ceo svet. I to se ne libi da pokaže drskim i osionim ponašanjem koje postaje samo ekstremnije kako stari. Kada ode u penziju postaje ona gnusna babetina koja ogovara sve komšije i poliva decu vrelom vodom sa prozora, ili onaj grozni deda koji se dere na ljude u prevozu, tera ih da mu ustanu i svima viče da treba da se ošišaju. I naravno pipa hleb.

Bilo kakav menadžent – Prljavi si mediokritet sa ambicijama daleko većim od sposobnosti, pa si na poziciju došao laganjem, smeštanjem i analnom speleologijom. Niko iz kolektiva te nije voleo dok ste bili na istoj poziciji zato što si bio neradnički prljavi gmaz koji je hvatao sve postojeće i nepostojeće krivine da bi radio što manje, i neretko si svojatao tuđ rad. Sada je vreme da se svetiš svim tim groznim ljudima, kako su se samo usudili da te vide kao ono što jesi? Kako? Tako što ćeš im zagorčavati život svakom mogućom prilikom, loše organizovati smene, slati ih na disciplinsku kada malkice prekrše pauzu i sređivati im otkaz ako se usude da ti se suprotstave. Govno jedno. Treba sve vas menadžerčiće pobesiti o bandere od Terazija do Slavije.

Advokat – Šta reći, sama činjenica da si svojom voljom, bez pritiska porodice upisao pravni, i onda ga još i završio sa dovoljno dobrim uspehom da te prime u neku firmu govori koliko si prljavo, manipulatorsko govno od čoveka. Mislim prava privlače dve vrste ljudi. Šupke bez etike, morala i empatije, i retarde koji ne znaju šta će sa sobom kad završe srednju. Oni drugi bivaju profiltrirani kroz birokratiju i nikada ne završe pravni a pritom mu donesu sasvim finu svotu novca, tako da svi koji ga završe su iz prve kategorije.

Komunalni policajac – Ti si oduvek bio šljam, i kad si po kraju sa drugarima iz ganga počinjavao sitne prekršaje i valjanje droge u jednoj-dve zgrade. Naravno, bio si pandurski doušnik. Čim se raspisao konkurs za komunalnu policiju, bio si prvi kroz vrata, svestan da ćeš uz ovaj smešni modikum moći koji budeš dobio biti u prilici da proživljavaš svoje power fantazije, kinjiš i zlostavljaš slabije od sebe i avanzuješ na krupniji kriminal. Tako je i bilo. Sada, umesto u jednoj do dve zgrade tvoj gang drogu dostavlja u celom kraju pošto si odrukao ostale dilere, dojučerašnje kolege, policiji. Nikada ne radiš svoj posao, ako taj posao nije kinjenje i zlostavljanje ljudi po gradskom prevozu, mučenje starica koje prodaju trešnje ili izazivanje srčanog udara starcu koji mora sa 80+ godina da prodaje stvari iz kuće da bi preživeo jer mu penzija nije ni za kurac. Oduvek si bio šljam, samo si sada krupan šljam zaslugom partijske knjižice i dugogdišnje plodne saradnje sa policijom.

Agent u kol centru – Ti si, realno, tužni gubitnik, bez neke perspektive u životu. Nekom magijom si uspeo da savladaš drugi jezik pored maternjeg, mada je ‘savladaš’ prejak izraz, jer ga govoriš kao sakati kanibal koji pravi društvo pustinjaku koji ne može da pobegne sa ostrva pa te je kidnapovao da ne bi poludeo od samoće. Komuniciraš sa belosvetskim šljamom koji radi po raznim prodavnicama i bankama i barem možeš da se tešiš da koliko god tužna i isprazna tvoja egzistencija bila, barem nisi oni. Svaki dan na poslu ti je mučan i teskoban, jer si primoran da sediš u kancelariji sa raznoraznom ljudskom gamadi, luzerima poput tebe, koje sve odreda prezireš, i onda spletkariš protiv njih da bi ti život bio lakši. Oni, zauzvrat, spletkare protiv tebe. Ista ste govna. Svom šefu ne vrediš ni koliko pritiskač za papir, jer ako daš ili dobiješ otkaz, na tvoje radno mesto čeka more istih takvih jadnika kao ti. Pritiskač barem ne da papiru da ga odnese vetar.

Medicinski tehničar – Ti si sitničavi gad koji nema dovoljno mozga da završi medicinu i onda je završio za medicinskog tehničara i svoje frustracije zbog manjka intelekta, posvećenosti i sposobnosti iskaljuješ na najslabijim članovima društva. Bolesnim starima i deci, koji nemaju snage da ti se suprotstave. Kako ste vi svi tamo mafija, i držite se jedni drugih, običan čovek vam ne može ništa jer se bilo kakva žalba se odbija od zida gluvoće koji im suprotstavljate. I posle zašto stalno u novinama ima da je neko nasrnuo na medicinsko osoblje? Pa kako da ne nasrne. I treba da nasrne. Gadovi prljavi.

Lični trener – Ti si priglupi balvan, taman dovoljno inteligentan da ne moraš da se skoncentrišeš na disanje kako ne bi umro, i nekom magijom si završio DIF. I onda šta možeš da budeš sa time? Nastavnik fizičkog ili lični trener. Pa si se, nesvakidašnje odlučio za manje tužnu profesiju. Tripuješ da si bog zna šta jer obavljaš posao glorifikovanog brojača kalorija i zdravorazumskog savetnika o laganim fizičkim vežbama ljudima koji su, kao i ti, preglupi da bi to umeli sami da rade, pa im treba eksterni kranijum.  Nisi bog zna šta. Uboga si budala, kojoj kada se predstaviš kao fitnes instruktor, ljudi odgovore sa “pa lepo je to”. Na žalost nisi opremljen da shvatiš sarkazam pa misliš da su ti udelili kompliment. Nisu.
Još gore je ako nisi završio dif nego si pogledao par videa na jutubu i pročitao uvod udžbenika za nutricioniste, a kako ideš redovno u teretanu i gruvaš, jer si iskompleksirano govedo, utripovao si da možeš da drugim ljudima “preneseš znanje” jer se nekim čudom još nisi povredio. Jadni ljudi koji sa tobom treniraju.

Svešteno lice – Svi ovde su govna svoje vrste ali ti, ti si posebna, enormna, najsmrdljivija, najodvratnija vrsta govneta, veća od svih ostalih. Još u mladosti si uvideo da od tebe neće biti ništa zbog kombinacije odsustva ambicija, talenta, inteligencije i radne etike, te si se okrenuo manipulisanju ljudi. Počeo si sitno, tako što si trgovao sličicama po školi i uvek nekako izvlačio veći ćar nego svi ostali tu. Onda si krenuo da sitno muvaš i uvaljuješ. Onda te je, jednog dana, našlo otkrovenje dok si gledao kako lokalni pop za 20 minuta naricanja sa potpunim odsustvom sluha i muzičkog umeća dobija 150 evra i upisao si bogoslovski, sa blagoslovom tvog paroha koji ti je napisao jer ti je dugovao za vutru i dečju pornografiju koje si mu završavao. I evo te sad, deset godina kasnije, imaš veliku, lepu kuću, Audi A8, uzimaš po 600-700 evra dnevno od naivnih budala koje misle da će to što ćeš da izvodiš magijske rituale iz bronzanog doba i prskaš tuđu decu vodom (dok u stvari želiš drugačije da ih prskaš) nekako da im spase dušu i učini njihov život podnošljivijim. Neće. Naravno to ih ne sprečava da ti, u svojoj gluposti i sujeverju, daju godišnje plate mnogih ljudi svake nedelje. Svaka čast, oče, snašao si se u životu.

Radnica u Liliju ili DM – Ma koliko godina imala, ti si mentalno baba. Baba si od rođenja. Zajedljiva, mrzovoljna baba. Tvoj život je sranje jer si primorana da radiš u tom spremištu kakofonije mirisa, egoističnih budala i sranje poslovođa, a i baba si u mozgu, te onda moraš da se u život posereš svakom ko nogom tu kroči. Omiljene metode su ti da pratiš nekoga po radnji bez reči dok njima biva sve neprijatnije, ili da sa koleginicom bacate direktne poglede ka toj osobi i nešto ćućorite, a pogledi su profesionalno osuđujući. Svakoga ko izgleda iole nervozno ćete optužiti da je nešto ukrao, onako, tiho, da jedva čuje. Ekstazu doživiš kada osoba ne može da to podnese i izađe iz radnje a da nije ništa kupila. Drugi omiljeni vid zabave je da komentarišeš artikle koje ljudi kupuju sa jedva primetnom dozom prezira u glasu, da se osoba koja kupuje to oseti neprijatno što kupuje to. Treba vas sve zameniti robotima pizda vam materina. Roboti ne osuđuju.

Busplus kontrolor – Ovde je stvarno ta kokoška jaje problematika vrlo zastupljena. Da li si ti đubre od čoveka koje je jedva čekalo da može da kinji jadne ljude koji ne zarađuju dovoljno da jedu celog meseca, a ne da razmišljaju o tome da plaćaju prevoz, ili si tokom višemesečne interakcije sa nepreglednim okeanom ljudskog šljama koji smrdi, pljuje, urla, svađa se i izduvava dim u autobuse, zamrzeo ljude i sada izvlačiš neko perverzno zadovoljstvo iz toga da taj isti šljam, koji neće da plati kartu, zlostavljaš. Količina tvog bezobrazluka zavisi samo od tvoje fizičke snage, što si krupniji primerak, to si gori. Ne prezaš od fizičkog nasilja kada verbalnim ne postigneš apsolutnu submisiju, pa ćeš rado svoje neispunjene seksualne fatazije ispoljavati na putnicima, dok iza pederuše kriješ erekciju i glas ti drhti od uzbuđenja. Ako si sitnije građe, veoma se sposobno koristiš pasivnom agresijom i nametljivošću jer znaš da ti leđa drže kolege, kao i potencijalni komunaci. Ako si žena onda je i to gore jer kao vlasnica XX hromozoma, društveno je neprihvatljivo da neko fizički nasrne na tebe, dok muškarce još i mogu da biju, i to koristiš bivajući duplo drskija, bezobraznija i osionija nego muške kolege. Sve vas treba u toplanu naložiti, gamadi.

Prodavac razglednica za nezbrinutu decu – Ovo mogu da rade samo posebni ljudi. Posebno gnusni, gadni i zli. Oni ljudi koji će da se uvrede prilikom odbijanja očigledne prevare, jer zna se da od tog novca koji daš, ni dinar neće otići nezbrinutoj deci. Štaviše ti to jako dobro znaš, ali je tvoja uvređenost i dalje iskrena, jer si dvolični, gnusni gad koji ne preza od toga da u osobi probudi osećaj krivice kako bi je naveo da da svoje teško zarađene pare za shemu od koje oni kojima taj novac treba neće videti ni dinara. I nije ti teško da osam sati stojiš u Knez Mihajlovoj i napadaš ljude i sjebavaš im dan. Jer si govno od čoveka.

Broker – Ti si ono đubre koje je u stanju da čoveka liši imetka jer te boli kurac što se ne razume u ekonomiju a hteo bi da zaradi malo više da pošalje dete na more. A tebi se jebe, jer novac ne vidiš kao nečiji život već kao merdevine ka uspehu i moći. Samo te to zanima i samo ti je to bitno u tvom gnusnom, praznom životu lišenom ljudskosti i etike. Naravno, kao sva govna poput tebe, živiš za skupa odela, skupe klubove, skupe žene, i ne vidiš koliko si u stvari jadan, patetičan i bedan. Gade.

Novinar – Ti sebe novinarem ne bi smeo da nazivaš ti beskrupulozno govedo bez trunke morala i etike. Uhlebio si se u nekim od ovih WC papir ‘novina’ i pišeš ono što ti gazda naloži, nula fekt čekinga, nula integriteta, nula istraživačkog novinarstva, samo pljuj po svemu što je naređeno i da ispuni određeni broj reči. Mislim dobro, ponekad i bude zabavno, kao kada morončina poput tebe loše protumači Onion kao validan sajt za informacije te se predsednik jedne države (nisu nešto ni predsednik ni država) osramoti javno pred milionima ljudi citirajući taj članak kao fakt. Treba vas sve podaviti u nekom kanisteru motornog ulja i onda samo začepiti isti da vas nikad ne nađu gamadi jedna gnusna.

Vojno lice – Tebi je mozak ispran do tačke da nema nazad. Doduše, diskutabilno je da li si ikada i bio normalan, jer je realno potrebno da budeš vrlo specifičan tip da bi uopšte svojevoljno pristupio organizaciji koja zahteva i očekuje apsolutno i totalno poslušništvo, nedostatak ličnosti, kreativnosti i bilo kakvog mišljenja. Organizacija u kojoj se najviše ceni slepo poštovanje naređenja i pravilnika, koja ne sme i ne može da toleriše slobodnu misao ili čak pitanje “zašto” i može da privuče samo osobu niske inteligencije koja vapi za autoritetom i očinskom figurom, tako da je eto makar to rešeno, nije to bio Mejblin, ti si rođen s tim. I ne bi to bio toliki problem, da ti isti takvi šupci nisu dali autoritet da budeš još veći šupak. Pošto si debil, ti si shvatio da lanac komande treba da se odnosi i na sve oko tebe, i one koji nisu vojna lica, pa zamišljaš da možeš da tiranišeš komšiluk i porodicu. Živiš po Pravilima Službe i sa ponosom u glasu daješ izjave “ja sam čovek reda i poretka” kada u minut forsiraš kućni red. Tvoji ukućani su taoci mentaliteta kasarne, gde se ustaje, ručava, kupa i leže i tačno određeno vreme, tripuješ da si veliko muško kada postrojavaš sitnu nejač predškolskog uzrasta i ženu. Nije ni čudo što ti deca po pravilu ispadnu anarhisti, narkomani i propaliteti. Ološu najobičniji onaj mozga bez.